Борис Јованетић оснивач је развојне агенције Boka Development и студент Рачунарског факултета. Бави се fullstack веб развојем, ради са већим бројем клијената на изради и одржавању сајтова и пословног софтвера, а паралелно развија и сопствене производе. „Агенцију сам основао из жеље да техничко знање претворим у конкретне, употребљиве производе за домаће тржиште. Амбиција ми је да градим софтвер и веб решења која су на нивоу најбољих међународних, али да остану наша по идентитету, укључујући и писмо,” каже Борис.
Када је агенција добила тендер за израду новог сајта Хемијско-прехрамбене технолошке школе у Београду (hptskola.edu.rs), Борис је донео одлуку која није само техничке природе: визуелни идентитет сајта биће изграђен искључиво на ћирилици и искључиво на фонтовима српске ћирилице из сарадње РНИДС-а и Типометра. „То је била пословна, али и принципијелна одлука. Хтео сам да покажем да јавна школа у Србији може да има премијум ћирилички визуелни идентитет који стоји раме уз раме са најбољим међународним школским сајтовима, а то захваљујући вашем раду и чињеници да су ови фонтови бесплатни,” објашњава.
Пет фамилија, један систем
Типографска хијерархија коју је Борис осмислио ослања се на пет фамилија фонтова српске ћирилице. Манумент РНИДС, аутора Лазара Ракоњца, преузео је све насловне нивое – од херо наслова „Наука. Технологија. Будућност.” до наслова секција и картица, у тежинама од 400 до 700. Орто РНИДС, ауторке Ане Продановић, покрива тело текста – описе, табеле, пасусе, UI ознаке и густе спискове попут наставничког већа. „Ортогонална основа фонта одлично „седи” уз дуге ћириличке речи на екрану,” каже Борис. За навигацију, дугмад, breadcrumb, беџеве, категоријске филтере и позиве на акцију изабрао је Нео Гео РНИДС, ауторке професорке емерите Оливере Стојадиновић. „Геометрија даје чистоту свим интерфејсним елементима и прави одличан ритам уз Манумент у насловима.” У систем су укључени и Лингва РНИДС и Алмоно РНИДС, као доступне алтернативе за серифне акценте и моноспејс приказ у будућим проширењима сајта.
Програмер као заговорник ћирилице
Јавне установе у Србији дужне су да комуницирају на ћирилици. Но, код приватних клијената ситуација је другачија. Одлука о писму готово увек је питање идентитета, а не обавезе. „Ћирилица помаже када бренд жели да делује аутентично, локално и са карактером, посебно ако се обраћа домаћој публици или дијаспори. Многи клијенти у старту стрепе да ће ћирилица деловати застарело или да ће их коштати на техничкој страни, па се аутоматски опредељују за латиницу,” каже Борис.
Ту, сматра, дивелопер може да допринесе. „Ако клијенту на конкретном примеру покажете да ћирилица може да изгледа модерно, чисто и премијум, страха нестане. Мој посао је да понудим квалитетну типографију. Овде су РНИДС фонтови били пресудни – за добру хијерархију и да техничку страну једноставно решим, тако да клијент о томе не мора ни да размишља. Кад клијент види да све ради беспрекорно и да изгледа врхунски, ћирилица постаје природан избор, а не ризик”, закључује.
Без реалних техничких препрека
Основни изазов при имплементацији пет фамилија фонтова нису биле специфичности ћирилице, него перформансе учитавања. Борис је проблем решио употребом WOFF2 формата, учитавањем само оних тежина које стварно користи, постављањем font-display: swap да текст не „трепери” током учитавања, и уз претходно учитавање (preload) кључних фонтова за насловну линију. На мобилним уређајима приказ је био стабилан и конзистентан. Ни индексација на Гуглу није представљала проблем. Садржај је у UTF-8, са исправно постављеним lang атрибутом, па Гугл ћирилицу индексира потпуно нормално.
„Укратко, кад се постави како треба, ћирилица на вебу данас не носи никакве реалне техничке препреке. Само што и даље постоји доста застарелих предрасуда,” поручује Борис.
Едукација кроз примере
Борис планира да ову праксу настави на свим будућим пројектима са јаким локалним или културним идентитетом. Кад је реч о системској промоцији интернационализованих назива домена (IDN) у ИТ заједници, кључном сматра едукацију кроз конкретне примере. „Програмери најбоље уче на живим пројектима, не на апстрактним позивима да нешто користе. Радионице на факултетима, кратки технички водичи и отворени примери добре праксе урадили би много више од класичне промоције.”
А мотив, сматра, ИТ заједница већ има, само га ретко тако формулише. „Ради се о томе да садржај буде доступан људима на њиховом писму и језику. Што више квалитетних, видљивих примера ћириличких и IDN решења постоји, то брже пада психолошка баријера код следећег дивелопера и следећег клијента. Ту се, чини ми се, највише и може помоћи”, закључује Борис Јованетић.
