Раније је постојала заблуда да Гугл не воли ћирилицу на сајтовима. Напротив, претрага на ћириличком писму са територије Србије чак има и приоритет на Гуглу, али је потребно да садржај интернет сајта буде адекватно технички описан како би Гугл знао о ком језику и писму је реч. Наиме, веб-странице би требало у свом коду да имају дефинисан језик и писмо којим су писане, било да је у питању ћирилица или латиница, што већина домаћих сајтова нема.
Гугл има развијен механизам препознавања садржаја текстова и њиховог индексирања, али дешава се да се „збуни“ ако се на сајту не користе потребни кодови, због чега ће, ако наиђе на исти текст написан и на латиници и на ћирилици, одлучити да забележи само један. Други неће бити индексиран и, стога, неће бити ни приказан у резултатима претраге.
Како се ово решава?
Ако желите да објавите исти текст на два писма требало би да користите атрибут „hreflang“, којим се дефинишу језик, писмо и локација којој је намењен садржај на интернету. С обзиром на то да „hreflang“ првенствено дефинише језик, што је најчешће сасвим довољно јер су углавном сви језици везани за само једно писмо, у нашем случају је потребно увести додатне ознаке да би Гугл правилно индексирао странице са истог сајта, са истим текстовима, написаним на оба писма.
Притом, обавезно треба референцирати постојећу страну и алтернативу на другом писму, а „hreflang“ треба комбиновати са „canonical“ тагом да би се избегли проблеми са претраживачима узроковани „дуплим“ садржајем који се појављује на више веб адреса.
Погледајте предавање:
